ЈАПАНСКА КУХИЊА

🔽Јапанска кухиња се развила током векова као резултат многих политичких и друштвених промена у целом Јапану.

🔽Модеран израз „Јапанска кухиња“ означава традиционалну јапанску храну, а која је слична оној која је постојала пре краја националне изолације (1868. година). У ширем смислу, ово се односи и на храну чији су састојци или начини припреме дошли из иностранства, али су их Јапанци развили и учинили својом. Јапанска кухиња је позната по томе што ставља нагласак на сезонску храну, квалитет састојака и начин презентације. Мишелин (Michelin)  је доделио више признања јапанским градовима него било којој другој земљи на свету.

🔽Јапанска кухиња обухвата регионалну и традиционалну храну из целог подручија Јапана.Традиционална кухиња Јапана (вашоку, washoku, 和食) је заснована на пиринчу са мисо супом и другим јелима са доста сезонских састојака. Прилози су често риба и кувано поврће у супи. Плодови мора су уобичајена и често се спремају на жару, али се такође могу спремати као сирово у облику сашимија или сушија. Плодови мора и поврће су такође могу спремати у меком тесту као темпура (天ぷら, 天婦羅). Осим пиринча уобичајена су и резанца као што Соба (そば) и Удон (うどん).

🔼Суши

🔽Суши (すし、寿司, 鮨, 鮓, 寿斗, 寿し, 壽司) је сирова риба сервирана на пиринчу, зачињена лагано са сирћетом. Различитог укуса и текстуре и зачињености најчувиније су кремаст Уни (ユニ) (морски јеж) и пунији, сочнији, ама-еби (アマエビ) (слатки ракови). Оригинални облик сушија, данас познатији као нарезуши, први пут направљен у Југоисточној Азији. Постоје више врсте сушија као што су чирашизуши (ちらし寿司), инаризуши (稲荷寿司), макизуши (巻寿司), нарезуши (熟れ寿司), нигиризуши (握り寿司), ошизуши (押し寿司).

  🔼Рамен

🔽Рамен су резанци у сланој чорби и пример су увезеног јела из Кине. Постоје четири главна народна стила: тонкотсу (トンコツ, свињска кост), мисо (味噌), соја сос (shōyu, 醤油) и со (shio,塩). Фукуока (福岡) је посебно позната по својем богатом тонкотсу рамену. Пикантно мисо рамен је специјалност Хокаида. Већина резанца су израђена од четири основна састојака: пшенично брашно, со, вода и кансуи (sekimizu, 関水, слана вода).Супа је углавном направљен од пилетине или свињетине, у комбинацији са различитим састојцима као што су алге (kombu, こんぶ), туна (katsuobushi, カツオブシ) , сушене сардине (niboshi, ニボシ) и лук.

  

 

🔼Унаги

 🔽Унаги (ウナギ) је речна јегуља, печена на жару и премазана слатким сосом за роштиљ. Према фолклору, унаги је идеалан против отров на топлоту и влажност јапанског лета, постоји чак и посебан дан кад се сервира и једе унаги, средином лета за дан вола (Doyo no ushi no hi, 牛の日). Унаги је чест израз који се користи за суши који садржи јегуље и краставце. Постоји опасност по здравље од конзумирања сирове слатководне рибе, па се јегуље увек кувају, често се служи са тара сосом. Унаги који се пече без таре и само у соја сосу је познат као Shirayaki (シラヤキ).

 

🔼Соба

🔽Соба (そば) су дуга, танка резанца које се праве од хељде  уместо од пиринча. Нормално резанце се служе у врућем соја сосу са супом или на собној температури на постољу од бамбуса са чорбом са стране за потапање. Соба се обично једе са штапићима, и у Јапану, сматра се прихватљивим да се срче док се једу резанце, јер се тако хладе.

 

🔼Шебу-шебу

🔽Шебу-шебу (shabu-shabu, シャブシャブ) је јапанска ономатопеја за звук танких комада говедине или свињетине који се штапићима убацују у кључалу супу.